четвртак, 30. октобар 2008.

Велика финансијска криза и могућа решења

(preuzeto 30.10.2008. sa sajta NOPO - http://fu.nke.rs/spisi/finansijska-kriza.html )



Садржај који ћете наћи испод ове реченице је благо измењено писмо једног пријатеља који живи ван Србије...

Шаљем вам ово дугачко писмо јер мислим да је важно да га прочитате када будете имали времена. Сад сам нашао мало слободног времена, па реших да вам пошаљем неке битне детаље јер после нећу имати кад. Вероватно је већина вас упозната са великом економском кризом која је ове године захватила цео свет, а која је почела у Америци у пролеће 2007. године, крахом цена некретнина. Они који већ знају сродне детаље, могу да прескоче увод.
Увод

Дакле, на ову кризу је утицало пуно чинилаца. Најважнији су сумануто штампање новца без покрића централних банака у развијеним земљама, пуно јефтиних кредита које су банке давале непоузданим људима и повећање цене нафте на светском тржишту што због потражње, што због пада долара, што због спекулација јер је нафте сваке године све мање. У почетку је било супер јер је било пуно новца, плате су расле, отварала су се нова предузећа, градили станови и куће, пуно људи се запослило, пуно људи се намножило, пуно се трошило, економија се развијала, кредити су били још јефтинији и све је више људи могло да их узме. Банке су остваривале огромне зараде и у жељи за што већим профитом су давале новац и људима који на дужи рок нису могли да отплате кредит. Пошто је наравно немогућ бесконачни развој на планети са ограниченим ресурсима и пошто мора да важи закон одржања енергије, природа је сама зауставила расуло и загађење планете ограниченом количином енергената. Како је нафта тренутно главни енергент и крв модерне економије и индустријске цивилизације, повећање њене цене је, заједно са претераним штампањем новца, повећавало инфлацију, која је повећавала камате на кредите. Са повећаним каматама људи су све мање могли да приуште кредите, што је смањивало потражњу, они који су их отплаћивали су све више новца морали да издвајају за њих и то све тако док више нису могли да их враћају и док нису банкротирали. Тако се створила огромна количина некретнина за продају на тржишту са све мањом тражњом, што је проузроковало њихову продају за доста мањи новац. На тај начин су и банке имале огромне губитке, због своје похлепе, и зато смо видели последњих месеци банкрот већих светских банака и национализацију већине њих. Дошло је чак дотле да се и читаве државе приближе банкроту. Испитајте случај Исланда, до недавно пример земље благостања. Све до овде наведено је узроковало пропадање других предузећа која су зависила од јефтиних кредита, пуно људи је остало без посла, смањила се потрошња од стране становништва, криза се развила и то је изазвало банкрот нових предузећа. Ово још траје.

Као решење за кризу, Британија је понудила да се стотине милијарди уложе у извлачење пропалих банака и оних пред банкротом, што су следиле Америка и остале веће ЕУ земље. То ће на кратак рок имати неко дејство јер се велики новац поново слио у банке, које су почеле да позајмљују новац једне другима и предузећима. Међутим, ту постоји проблем што развијене земље нису имале сав тај силан новац за извлачење банака, па су „мало“ наштампали као што је код нас рађено поцетком '90-их. Такође су се и задужиле код Азијских земаља и почеле да користе српски систем да са новим дугом враћају стари дуг. Американци су отишли још даље и уместо да наставе да повећавају камате на кредите како би их само сигурни људи узимали и отплаћивали, они су почели да их смањују да би извукли и оне који једва могу да их отплаћују и да стимулишу ново задуживање код људи. Такође, вештачки јачају долар (опет српски систем) који би могао за коју годину да пукне, вештачки држе цену нафте ниском (мада би иначе пала због смањене потражње у развијеним земљама, због кризе) и цену злата које реално више вреди него сада. Наравно, то на дуги рок неће моћи да функционише и опет ћемо видети повећану инфлацију и скок цене нафте и злата. Да су били паметни, они су требали да пусте банке које су лоше пословале да пропадну, да стедишама дају новац за који држава гарантује, а да извуку само добре банке које су биле жртве лоших банака. И, наравно, да смање потрошњу уз помоћ кредита, да стимулишу штедњу и за неколико година би се изашло из кризе. Али пошто то није популарно код народа јер би то на кратки рок још више повећало незапосленост због мањег кредитирања и пуштања лоших предузећа у банкрот, они су одлучили да примене постепено мучење са социјалистичким приступом који на дужи рок може много лошије последице да остави, као што је колапс светског монетарног система. Међутим, пошто већина политичара у свету најдаље гледа до следећих избора, тај план је наравно прошао, а и дужници су задовољни јер други плаћају њихов дуг.
Србија

Што се Србије тиче, ми са једне стране имамо срећу што немамо ни приближно развијен банкарски систем као у развијеним земљама. Код нас су тек пре неколико година почели да се узимају значајнији кредити, тако да код нас није створен толики дуг. Такође, камате на кредите су у Србији зеленашке, а услови врло строги под потпуном контролом банке јер смо ризична земља, што није довело до превеликог ширења дуга. Са развојем светске кризе, кредити у Србији су поскупели обзиром да банке узимају паре од развијених земаља (европска централна банка стално диже камате), а то је смањило број људи који могу да дигну кредит, што ће ускоро утицати на пад цена некретнина и код нас, нароцито у Београду, где су цене надуване до небеса. Поред тога, има пуно превара код нас за узимање кредита са лажним документима, а и давање кредита лошим предузећима у сарадњи са директорима банака само да би узели квоту. Ову информацију имам из прве руке од мени блиских људи који јуре дужнике за наше банке. Значи, код нас се на краћи рок неће десити већи пад цена некретнина, попут овог на Западу, због иначе мањег узимања кредита и због недовољне градње станова. Међутим, са друге стране, код нас би цене некретнина могле више да падну са повећањем инфлације која ће створити кризу код нас. Сви знамо да на развој Србије и високе плате које имамо тренутно, захваљујући „јаком динару“ (како каже Јелашић) не утиче наша „јака привреда“ (како каже Динкић), него највише распродаја преосталих државних и друштвених предузећа и кредити које добијамо из иностранства (углавном од ММФ-а). Падом светских берзи, а и Београдске, вредност тих наших предузећа која треба да се приватизују је осетно пала, тако да сумњам да ће политичари сада почети са њиховом продајом. А ако то и ураде, онда остајемо без даљег финансирања још брже (то је ресурс који имамо, као нафта Америма). Што се кредита тиче, ми смо се спасли банкротства тако што смо потписали нови аранжман са ММФ-ом и узели нови дуг да враћамо старе дугове (оно у чему смо добри). То ће још неко време одлагати вероватно неизбежно, тј. све док тај дуг будемо могли да враћамо, а нећемо моћи још дуго јер ће кредити бити све скупљи. И још ће се све то убрзати суманутом потрошњом наше нове социјалистичке владе. Као што и сами знате, Мркоњић гради путеве брзином светлости, повећале су се пензије и запошљавају се нови људи у државној служби која већ има превише људи који ништа не раде, а примају солидне плате. Ево, баш данас читам да се наш вечити министар здравља, Томица, хвали како је у 100 дана владе запослио 1000 нових здравствених радника, а сви ми знамо колико има вишка запослених у здравству. На тај начин, стижемо до инфлације која ће се значајно повећати јер ће морати да штампају динаре због све већих издатака и вредност динара ће сигурно значајно пасти. Пошто ће цене бити прилагођене ценама у еврима, то значи да ће они који примају плату везану за курс динара (већина код нас) имати значајно мању куповну моћ. И тако ће они који су узели кредите у еврима (већина), све мање моћи да отплаћују камату и доста њих ће остати без некретнина, што ће им, као што сам раније наговестио, још више смањити цену. Можда ће најбоље проћи они који су узели кредите у динарима, осим ако им банке не ударе неке огромне камате (већина има варијабилне). На тај начин би могла да се развије већа криза код нас и не би ме чудило да имамо неке нове протесте и можда неку нову револуцију, што би можда било добро за нас.

Ето, детаљно сам вам објаснио моје виђење надолазеће велике економске кризе, а сада иду моји савети шта бисте могли да урадите да се заштитите од ње.
Предлажем

Пре него што вам будем излистао предлоге, даћу вам четири једино могућа сценарија:

1. Да не дође велика криза и да ви не будете спремни за њу.
2. Да не дође велика криза и да ви будете спремни за њу.
3. Да дође велика криза и да ви не будете спремни за њу.
4. Да дође велика криза и да ви будете спремни за њу.

Ако се деси 1, одлично јер ништа не губите. Ако се деси 2, изгубили бисте неко време и можда новац. Ако се деси 3, могли бисте да имате велике проблеме који би могли озбињне последице да оставе на вас. Ако се деси 4, одлично јер ћете бити спремни.

Моји предлози за заштиту од велике кризе су следећи:
1. Готов новац

Не расипајте готов новац на сувишне ствари. Штедите га. Онима који штеде у динарима саветујем да их што пре замене за друге валуте као што су евро и, још боље, швајцарски франак који јача у време криза (једини подржан са златом, додуше сада само са 20%). То је наравно због могуће веће девалвације динара коју сам вам помињао. Имајте у кући готов новац са којим бисте могли да живите око 3 месеца (наравно девизни). То је за случај да не можете из неког разлога да подигнете новац из банке. За вас који сте у Србији, не знам коју бих вам банку препоручио за штедњу. Ако хоћете да држите новац у нашим банкама, онда га распоредите у 2-3 различите банке. Баш сам пре неки дан чуо од мени блиских људи да је домаћа Металс банка неликвидна и да ће морати држава да је докапитализује ако не желе да банкротира. То се не говори и можда ће урадити тајно, а ево данас су јавили да им уводе принудну управу. Такође сам чуо и да се грчка ЕФГ, Алфа и Пиреус банка климају. Тако да ако имате новац у тим банкама, боље га повуците за сваки случај. А изјаве нашег премијера, деда Цветка, да је држава повећала гаранцију за штедњу са 3.000 € на 50.000 € улога су више него смешне. Британија која још има доста јачу привреду од наше је подигла гаранцију за око 1.5 пута, са 35.000 £ на 50.000 £, а ми смо одједном повећали 17 пута. Глупости. Зато, наравно, не треба да верујте нашим кловновима на власти. Такође, ако има међу вама оних који имају значајнију штедњу у доларима, саветујем вам да један део замените за друге стране валуте. Сада је прави тренутак јер је долар значајно ојачао у односу на све валуте и моћи ћете више да купите. Ако гледате историјске податке, долар је увек нагло јачао пред председничке изборе у Америци и мало после њих (можете видети овде http://www.oanda.com/convert/fxhistory), да би после опет падао.
2. Злато

Као што знате, злато се пар хиљада година, на овај или онај начин, користило као новац, и то због своје велике густине, трајности, лепог сјаја. Злато још представља новац. Ако погледате историјске податке на мрежи, видећете да је само за последњих годину дана цена злата скочила за 25%, највише због ове кризе јер инвеститори после пада берзе иду у сигурне инвестиције, а то су племенити метали и храна. Злато се користи углавном за дугорочну деценијску штедњу и чување новца, а и у тешким временима као одбрана од инфлације и хиперинфлације које постоје код свог папирног новца који може да се штампа без покрића и чија вредност увек тежи нули (математичари ће ово разумети ;-)). Наравно, за разлику од папирног новца и акција на берзи, злато ће увек имати вредност. За краткорочно спекулантско улагање, исплати се куповати злато само када му је главни тренд раста узлазни и продати га пре него што достигне врх. Али кад злато има неколико година пада, онда спекуланти могу имати велике губитке јер злато може доста да падне. Тренутно је главни тренд злата узлазни без обзира на мало већи пад током последње 2 недеље. Те падове треба искористити за куповину. Ево, сад је опет почело да скаче. Најбоље је куповати златне новчиће јер се они много лакше продају или замене за производе код обичних људи, иако су скупљи по граму од плочица и полуга. У Србији су најпопуларнији златни новчићи Фрање (аустријске круне са ликом Фрање Јосифа које су у Србији коришћене и као новац, а нарочито у Хрватској), Наполеони (француски франци са ликовима Наполеона III и Бонапарте), Петлићи (француски франци са сликом петла), немачке марке, али и британски суверени (фунте) који су најскупљи по граму злата у Србији. А у Британији су најпопуларније британске фунте и јужноафрички Кругери, а највише се цене Наполеони. У Америци су нпр. најпопуларнији амерички златни орлови, британске фунте итд. Ево вам један од британских сајтова где могу да се купе златни новчићи - www.coininvestdirect.com. Ту можете да видите шта све имају и како изгледају новчићи које сам вам спомињао. Они су тренутно једини преостали дилери у Великој Британији који имају златне новчиће по релативно пристојним ценама, мада су до скора били најскупљи. Код њих су најповољнији француски Петлићи, по граму. Надам се да знате неке дилере златом где бисте могли да купите новчиће. За нас у иностранству вероватно није проблем, а за вас у Србији, ако их не нађете у златарама, можете да одете у Клуб нумизматичара на Славији, Св. Саве 18, у просторије Савеза глувих на 2. спрату. Редовне састанке имају уторком од 14 до 18 часова, па можете да се распитате за куповину и видите шта имају. Што се количине злата тиче, то свако од вас треба да одлучи у складу са својим могућностима. Обично се саветује 5 до 30% укупне новчане уштеђевине. Значи, ја вас не позивам да се кладите на злато и да све паре уложите у њега, а да његова цена падне можда и на половину за коју годину, већ да један део свог новца уложите у злато као одбрану од велике инфлације која може да настане код свих папирних валута због ове кризе (значи ни евро није отпоран јер нема златну подршку, а инфлација у евро зони расте све више). Мада како сада ствари стоје, злато може само двоструко да скочи за коју годину и да омогући онима који су дугорочно улагали да купе неку јефитну некретнину. Моју прабабу и мог деду су спасли златни новчићи за време Другог светског рата, са којима су живели 4 године јер је тадашњи Недићев динар био безвредан. Исто као и за кеш, део злата можете да држите сакривено код куће, а део у сефу у банци. И ако пукне банка, после стечајног поступка морају да вам врате ваше ствари из сефа.
3. Сребро

Исто племенити метал, као злато, и исто се користило као новац. Некада је сребро вредело 10 пута мање него злато, а сада вреди око 80 пута мање, доста је потцењено и могло би ускоро да узлети. Чак га има и мање у природи него злата, тј. мање је приступачно. Једино што се на сребро плаћа порез јер се доста користи у индустрији, док на злато нема таквих издатака. За оне који не могу да нађу златнике или немају пара - купујте сребрњаке, најбоље аустријске филхармонике, мада можете и остале ако су јефтинији по граму. Инвеститори више воле злато јер у мањој запремини има већу тежину, зато што не оксидише као сребро и лакше се топи. Али је сребро одмах после злата, добар начин за одбрану од хиперинфлације, а поготово за плаћање ситнијих ствари ако неко нема да вам врати кусур. Цену злата и сребра можете да гледате стално на овом сајту www.goldprice.org.
4. Храна

Наравно, ово нам је најбитније. Зато вам саветујем да код куће увек имате резерву хране за месец дана. Житарице и деривати као што су брашно, пиринач, кускус, хељда и сл. могу дуго да трају. Само са 2 kg пиринча би човек могао да преживи месец дана. Тако и са махунаркама попут сочива, пасуља итд. Можете мало и конзервисаног пасуља да имате (нпр. 10 конзерви). Треба имати и зачине, со, шећер. Неко смрзнуто поврће у замрзивачу итд. Уосталом, ви најбоље знате шта волите да једете. Уопште не предвиђам да ће доћи до велике несташице хране, већ да може доћи до поремећаја у снабдевању, ако криза узме маха.
5. Вода

Увек имати неколико великих боца са минералном водом, као и резерве обичне воде у пластичним боцама. Ја сам увек држао око 50 литара воде у боцама, за случај да дође до нестанка воде, да имам за прву помоћ.
6. Плинска боца и кувало са две рингле

Ово је врло корисно имати за оне који немају шпорет на плин код куће. Мојој мами је то пуно значило за време бомбардовања кад није било струје.
7. Свеће и упаљачи

Ако нестане струје, да не будете у мраку. Ко од вас има акумулатор и претварач напона из једносмерног у наизменични, може и то да користи и да укључује лампе у њега, али свеће нису скупе па сигурно не смета да увек имате неколико.
8. Одећа и обућа

Увек имајте довољно одеће и квалитетне обуће, нарочито топле, ако не буде грејања, а посебно ако немате пећ на дрва или нафту.
9. Остало

Наравно, има још гомила других ствари које свакодневно користимо, као што су средства за личну хигијену и гомила потрошне робе за кућу, али ви већ знате шта вам треба. Претходно су најважније ствари и неке илустрације.

Ето, коначно сам завршио са овим списком предлога за одбрану од могуће веће финансијске кризе. Ако се ви сетите још нечег што би било добро за превентиву, ви ми јавите. Уопште не желим да вас плашим и надам се да уопште неће доћи до великих друштвених и економских проблема, али боље је бити припремљен. У овом случају, вероватноћа није занемарљива. Још једном, испитајте случај Исланда. Као што сте видели, једини већи трошак који бисте могли да имате је куповина злата, али ни то можда неће бити трошак ако злато за коју годину још скочи, па можете да га продате ако нећете да га чувате.

Било би добро да обавестите и ваше пријатеље и родбину о овоме да би се и они, ако то буду желели, спремили за могуће потресе. Хвала што се издржали да прочитате ово писмо до краја.

четвртак, 23. октобар 2008.

KAŽNJENA SRBIJA

(Komentar "Novosti", sreda, 17.09.2008.)


Da li je moguće da nam se mater Evropa tako podrugljivo i cinično smeje? Da li je Srbija, odista, crna rupa u njenom plavom omotaču? Da li su Srbi narod za volujska kola, a moderna i udružena Unija daje im kao nagradu televizijske prenose formule jedan?
Nije davno bilo - bio je predizborni maj - kada se sa svih evropskih proplanaka dozivala pobeda demokratskih snaga u Srbiji. Novi, snažni, žestoki, koordinisani pritisak, graničen sa ucenom, tražio je da se u Srbiji formira proevropska vlada. Hiljade obećanja pljuštale su sa svih strana. Nije bilo ničeg što će izostati: besplatna putovanja, šengen-vize, stipendije, skidanje embarga i carina, stotine hiljada radnih mesta, slapovi investicija mereni milijardama evra, otvorena vrata za ulazak u mermerno predvorje Unije, prostrt crveni tepih za paradni korak u NATO sklonište... „Evropa čeka Srbiju“, „Srbija je potrebna Evropi“, „Srbija ima veliku budućnost u EU“, „Srbija ima ogromne potencijale“, „Srbija ima izvanredne kadrove“... Nije se znalo više ni ko od političkih lidera, ministarskih kandidata i oprobanih vlastoljubaca šta obećava narodu.
U proevropskoj euforiji, ustoličena je proevropska vlada. Titrala je nada da će nam, i tako klecavim, a bilo je i većih bogalja koje su primili u EU, Evropa vratiti neki dug i pružiti ruku spasenja. I ispuniti deo obećanja.
Ali, ne! Evropa je „dosledna“ učiteljica. Ne daje prelazne ocene dok ne izmuštra, dok ne klečiš na kolenima, u ćošku, na tucaniku ili soli! Dok te ne boli - do molbe. Potpišite SSP - i otvorićemo vam vrata, lepo su nam rekli. Potpisali smo, posle višemesečnih svađa, pada Vlade, izbora i raskola. Vrata su se ponovo zalupila.
Uhvatite begunce da Sheveningen bude puniji i sve će biti zaboravljeno! Predali smo Karadžića. Malo je, trebalo bi i Mladića. Naš tužilac kaže za strane novine (slučajno ili ne!) da je on u Srbiji i da ga lovi deset hiljada ljudi! Drugi državni funkcioneri odgovaraju da je sve to što on kaže smejurija i da imaju samo starog Mladićevog fotorobota. Svejedno, jurimo ga i po fotorobotu. Ali, rigorozna i pravedna Evropa u međuvremenu pušta zlikovca Nasera Orića da šenluči po srpskim selima oko Srebrenice, gde je Srbe nabijao na kolac. Kažnjava Rasima
Delića sa tri godine zatvora za sva strašna ratna zlodela. Haradinaj po Kosovu krčmi zemlju, drogu i oružje i političku vlast. Mi, nesrećnici, jurimo mizernog politikanta i preprodavca drvene građe iz Slavonije, Hadžića, ne bi li nam, kao, sve oprostili!
Ne praštaju! Ne daju. Ne haju.
Neće, vele, Holandija. Takav je evropski sporazum: samo konsenzus svih! A Holanđani još peru ruke i savest zbog Srebrenice i neće za Srbiju da dignu ni mali prst. Evropa hoće sve prste, stisnutu šaku. Tako se pokazuje jedinstvo.
Zatrčani hoćemo da Međunarodni sud samo proceni da li je Kosovo priznato kao država - mimo prava. Idemo na Ist River, u najveću i najnadležniju svetsku kuću. Evropljani, već nedeljama, zapomažu: to je protiv vas, nemojte!
U ponedeljak je ta kula datih nam obećanja ponovo srušena. Ovo je, odista, mnogo ozbiljno. Gotovo zastrašujuće.Čime ćemo se mi sada prati i umivati? Čime će se prati Vlada i proevropska struja? Je li Srbija toliko crna i ocrnjena, da se ničim ne može oprati? Ni ustupcima. Ni kajanjem.
Kuda da idemo? Koga da zovemo u pomoć? Šta sve da uradimo da bismo bili dobri, poslušni i priznati? Da se odreknemo Kosova? Grešili smo. Grešimo i sada: brljamo, neorganizovano radimo, improvizujemo, uvodimo partitokratiju, koprcamo se u mreži svojih malih interesa i sujeta, nemamo jedinstva i zajedničke pameti za velika pregnuća i poduhvate. Ali, opet, preterano nas, bre, sumnjiče i progone! Ko balkansku divljač. Do besvesti. Do ropca.
Srbiji je potrebno da se ponovo sabere. Da sabori. I da, dostojanstveno, kaže šta može i šta hoće.
Od ovog što sada radi - može više da uradi, učini, proizvede, sagradi, organizuje, plati. Ko vidi ovih dana kako je Srbija nadošla i nabrekla od svojih plodova, zelena, hraniteljica, roditeljka, raskošna, gizdava, poželi da u njoj odradi dva veka.
Od ovog što ispunjava zahteve Evrope i sveta - teško da može mnogo više. Može, ako proda svoj suverenitet, državnu postojanost i nacionalno dostojanstvo. Ako cela ode dobrovoljno u Hag ili kao pomoćna radna snaga u poplavljene delove Holandije.
Umni Pašić bi rekao: „Spasa nam nema - propasti nećemo.“ Spasiti se moramo. Propasti ne smemo!

Manojlo Vukotić